Nema sumnje da očekivanja današnjeg modernog društva mogu imati veliki uticaj na naše živote. Svakog dana se od nas očekuje da radimo najbolje što možemo, ponašamo se najbolje i izgledamo najbolje.
Šta će ljudi misliti o nama ako ne ispunimo njihova očekivanja? Šta će se dogoditi ako ne radimo kako treba na radnom mestu i izgubimo posao? Šta ako ne možemo da priuštimo da živimo kako nam je suđeno?
A tu su i drugi spoljni uticaji kao što su opasnosti koje predstavlja pandemija COVID-19, pretnja međunarodnog sukoba i rizici izazvani pitanjima životne sredine kao što je globalno zagrevanje.
Sa svim ovim nagomilanim u nama, nije iznenađenje što redovno čujemo one oko nas kako se žale da se „osećaju stresno“ ili da žele malo „opuštanja“.
A s obzirom da je posao ključna pokretačka snaga i motivator u svim našim životima, nije iznenađujuće da nivoi stresa i dalje rastu na radnom mestu.
Nema sumnje da ovaj stalni porast nivoa stresa počinje da utiče na radno mesto i ekonomiju u svetu – kroz smanjenu produktivnost zaposlenih i povećanje slobodnih dana.
Kako se sve više zna o uzrocima stresa i potrebi da zdravlje i dobrobit zaposlenih budu ključni deo svake uspešne poslovne strategije, sve više poslodavaca počinje da uvodi nove tehnike.
Jedna takva tehnika koja počinje da se pojavljuje na radnim mestima je „emocionalna inteligencija“.
Šta je zapravo „emocionalna inteligencija“?
Kylee Hurrell, direktorka vodeće agencije za poslovni koučing The Threedom Coaches, objašnjava: „Emocionalna inteligencija znači da razumete i upravljate ne samo sopstvenim emocijama već i emocijama svih oko vas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije prepoznaju svoja osećanja i emocije i, što je još važnije, kako one mogu uticati na druge.”
„Jednostavno, emocionalna inteligencija je neophodna za poslovni uspeh. Razmislite samo na trenutak – ko ima veće šanse da uspe, lider koji viče na svoj tim kada je pod stresom ili onaj koji ostaje miran i procenjuje situaciju?”
Da bismo detaljnije objasnili emocionalnu inteligenciju, ona se može podeliti na sledeće ključne elemente:
- Samosvest.
- Samoregulacija.
- Motivacija.
- Saosećanje.
- Socijalne veštine.
Samosvest
Kylee objašnjava: „Budući da ste samosvesni, uvek znate kako se osećate i kako vaše emocije i postupci mogu da utiču na one oko vas.
- Trošenje samo nekoliko minuta svakog dana zapisivanjem sopstvenih misli može vas pokrenuti na viši stepen samosvesti.
- Kad god osetite bes ili druge jake emocije, uvek usporite i ispitajte zašto.
Samoregulacija
Kylee objašnjava: „Samoregulacija je sve u održavanju kontrole – retko ćete verbalno napadati druge, donositi ishitrene ili emocionalne odluke, stereotipizirati ljude ili kompromitovati njihove vrednosti.
- Upoznajte svoje vrednosti – ovo će vam pomoći da donesete prave izbore.
- Budite odgovorni – brzo ćete steći poštovanje onih oko vas.
- Vežbajte da budete smireni – ovo vam pomaže da izazovete svoje reakcije kako biste bili sigurni da su poštene.
Motivacija
Kylee objašnjava: „Samomotivisani lideri dosledno rade na ostvarenju svojih ciljeva i imaju izuzetno visoke standarde kvaliteta svog rada.“
- Preispitajte zašto radite svoj posao – pobrinite se da vaše izjave o ciljevima budu sveže i energične.
- Znajte gde stojite – odredite koliko ste motivisani da vodite.
- Budite optimisti;ni i pronađite nešto dobro – motivisani lideri ostaju optimisti bez obzira na probleme sa kojima se suočavaju.
Empatija
Kylee objašnjava: „Empatični lideri pomažu u razvoju članova tima, daju konstruktivne povratne informacije i slušaju one kojima je to potrebno. Zaista ćete steći poštovanje i lojalnost kolega ako im pokažete da vam je stalo.”
- Stavite se u poziciju nekog drugog – dok je izuzetno lako podržati svoje stavove, uzmite u obzir tuđe perspektive.
- Govor tela – obraćanje pažnje na govor tela znači da ćete moći bolje da razumete kako se neko zaista oseća.
Socijalne veštine i emocionalna inteligencija
Kylee objašnjava: „Lideri sa odličnim društvenim veštinama su odlični komunikatori. Dobro upravljajte promenama i rešavajte konflikte diplomatskim putem.”
- Naučite da rešavate konflikte – znajte kako da rešavate sporove između članova tima, kupaca i dobavljača.
- Poboljšajte svoje komunikacijske veštine – procenite koliko dobro komunicirate.
- Naučite kako da pohvalite druge – zaradite lojalnost svog tima jednostavnim davanjem pohvale kada je zasluženo.
Kajli zaključuje: ,,Da biste bili efikasan vođa, morate dobro razumeti kako vaše emocije i postupci utiču na one oko vas. Što se bolje odnosite i radite sa drugima, to ćete biti uspešniji.
Izvor: www.hraspectmagazine.co.uk
Prijavite se da besplatno dobijate na mejl jednom mesečno najbolje primere iz svetske prakse i najnovije inovacije i vesti iz Employer Branding sveta!