professional-burnout-long-day-millennials-work-flat-illustration_126608-92

Burnout – Kako se nositi sa tim na poslu

Dok svi s vremena na vreme osećaju stres na poslu, poslodavci bi trebalo da znaju kada taj stres dovodi do burnout-a.

Burnout na poslu je zapravo češći nego što većina ljudi misli – ali dobra vest je da je to nešto što se može svesti na minimum i sprečiti. Evo šta možete da uradite kada se vi ili vaš zaposleni osećate preumorno.

Burnout na radnom mestu

Burnout se definiše kao odgovor na produženo izlaganje emocionalnom, fizičkom i interpersonalnom stresu i iscrpljenosti. Obično ga karakteriše hronični osećaj umora, cinizma i neefikasnosti.

Prema studiji Deloitte-a, 91% od 1.000 anketiranih zaposlenih tvrdi da imaju problema sa suočavanjem sa stresom, a 83% kaže da burnout na poslu negativno utiče na njihove lične odnose.

Stres se razlikuje od burnout-a na poslu jer je stres privremen ili vezan za određeni događaj – za razliku od burnout-a, koji je rezultat niza stresnih situacija. Ako se ne reši, burnout može da ustupi mesto teškim mentalnim i fizičkim zdravstvenim stanjima kao što su klinička depresija i smrtonosno stanje srca koje se zove atrijalna fibrilacija.

Znaci burnout-a na poslu razlikuju se od osobe do osobe. Najčešći simptom je nemir i nedostatak motivacije. Ostali znaci koje zaposleni i menadžeri doživljavaju su poteškoće u koncentraciji, nedostatak sna, rastuća frustracija i razdražljivost sa saradnicima, gubljenje iz vida lične i kompanijske ciljeve, češći razboljevanje, izolacija, gubitak interesovanja za omiljene zabave i aktivnosti i loši rezultati.

Uzroci burnout-a na poslu

Burnout na poslu nastaje kada su zahtevi posla preveliki za zaposlene. Na to utiče mnogo različitih faktora na radnom mestu, kao što su:

1. Nerazumno opterećenje i rokovi

Menadžeri i zaposleni mogu da se osećaju pod stresom i umorom kada su im dodeljeni zadaci previše za obavljanje i plus su ograničeni vremenom i resursima koji su im dati. U izveštaju Gallupa za 2018., zaposleni koji tvrde da imaju dovoljno vremena da rade svoj posao imaju 70% manje šanse da dožive sagorevanje.

2. Nedostatak komunikacije i podrške između menadžera i zaposlenih

Nedostatak komunikacije između saradnika ostavlja ih da se osećaju neinformisanim, izgubljenim, usamljenim i defanzivnim. Gallup je izvestio da zaposleni koji osećaju podršku svojih menadžera imaju oko 70% manje šanse da dožive burnout.

3. Nepravedan tretman na poslu

Nepravedan tretman može uključivati pristrasnost, favorizovanje, diskriminaciju, nepravednu nadoknadu i maltretiranje od strane saradnika. Zaposleni koji osećaju da se prema njima nepravedno postupa, verovatno će se više osećati nesigurno na poslu i demotivisano.

4. Nejasne uloge i odgovornosti

Kada su očekivanja i odgovornosti nejasne, i zaposleni i menadžeri mogu se umoriti samo pokušavajući da shvate šta se od njih očekuje.

5 faza burnout-a

Burnout je neizbežan i utiče na ljude drugačije. Međutim, postoji tipičan obrazac faza burnout-a kroz koje prolazi većina ljudi:

1. Faza medenog meseca

Prva faza se dešava tokom prvih dana i nedelja posla ili novih zadataka. Zaposleni i menadžeri su posvećeni, motivisani i uzbuđeni da rade tokom faze medenog meseca. Uprkos tome što je posao izazovan, zaposleni nastavljaju da se trude da proizvode visokokvalitetne rezultate i mogu čak da preuzmu više zadataka nego što bi trebalo.

Zaposleni bi trebalo da budu oprezni tokom ove faze jer mogu stvoriti rutinu koja preopterećuje rad, što može dovesti do burnout-a. Kompanije i njihovi ljudi treba da primene zdrave strategije suočavanja što je pre moguće kako bi zaposleni mogli da ostanu u fazi medenog meseca.

2. Početak stresa

Druga faza je kada zaposleni počinju da primećuju stres i određene aspekte posla koji im se ne sviđaju. Zaposleni sada pokušavaju da balansiraju između vremena za svoj lični život i promenljivog radnog pritiska, koji polako utiče na njih fizički, mentalno i emocionalno. Uobičajeni znaci ove faze uključuju nezadovoljstvo poslom, nižu produktivnost, zanemarivanje ličnih potreba i odavanje aktivnostima ,,bekstva” – kao što su jelo, piće, pušenje i izolacija.

3. Hronični stres

Hronični stres je kada su se stres i negativne emocije iz prethodne faze pojačale i češće se osećaju. Energija, nagon i performanse na pozornici medenog meseca su se značajno smanjili, a zaposleni se osećaju preopterećeno.

Tokom faze hroničnog stresa, zaposleni se mogu naći u stanju poricanja i mogu početi da okrivljuju druge za svoj stres. Zaposleni počinju da odugovlače da bi izbegli suočavanje sa poslom i saradnicima. Neki znaci ove faze uključuju hroničnu iscrpljenost, bes i ciničan stav.

4. Burnout

Četvrta faza je sam burnout. Zaposleni koji se nisu pozabavili prethodnim fazama i simptomima mogu imati kritične nivoe iscrpljenosti koji otežavaju da se nose sa radnim zahtevima. Pored toga, fizički simptomi umora i drugih bolesti postaju veoma očigledni u ovoj fazi.

Zaposleni u ovoj fazi su se odvojili od svog ličnog života i izgubili su osećaj kontrole nad svojim poslom. U ovoj fazi, zaposleni mogu biti u opasnosti od mentalnog sloma ili velike krize. Savetuje se da zaposleni u ovoj fazi potraže psihološku pomoć i prvo se pozabave zdravstvenim potrebama pre nego što preuzmu bilo kakav posao u kancelariji.

5. Uobičajen burnout

Uobičajeno burnout je faza u kojoj zaposleni više ne shvataju da prolaze kroz isti jer je to postalo ugrađeno u njihov život. Iako se ovi zaposleni mogu smatrati vrednim radnicima, oni su nezadovoljni svojim poslom i osećaju se zarobljenim.

Uobičajeni simptomi u ovoj fazi uključuju hroničnu tugu, depresiju, sindrom sagorevanja, hronični mentalni umor i hronični fizički umor.

Saveti kako preživeti burnout na poslu

Iako se to zvanično ne smatra bolešću mentalnog zdravlja od strane Svetske zdravstvene organizacije, burnout je i dalje problem mentalnog zdravlja na radnom mestu koji treba da se reši.

Ispod je nekoliko saveta o tome kako lideri i zaposleni mogu da prevaziđu burnout na poslu.

1. Sagledajte situaciju i potražite podršku

Kada zaposleni i lideri doživljavaju i vide burnout kod zaposlenih na radnom mestu, najbolje je proceniti njihove probleme i brige sa njima samima, saradnicima i odgovarajućim supervizorima. Diskusije im mogu pomoći da shvate šta se dešava i koji plan i akcije  da preduzmu.

Podrška i saradnja su odlični alati za borbu protiv burnout-a na poslu. Zaposleni treba da iskoriste prednosti programa pomoći zaposlenima kompanije ili bilo koje relevantne usluge koje kompanija nudi i koje bi im mogle pružiti pomoć koja im je potrebna. Imajući to u vidu, kompanije treba da ponude i redovno ažuriraju usluge koje pomažu zaposlenima u njihovom fizičkom i mentalnom blagostanju, kao što su programi pomoći zaposlenima i zdravstveno osiguranje.

2. Pojasnite uloge i odgovornosti

Kompanije treba da budu korak napred u vezi sa svojim očekivanjima od svojih zaposlenih već sa jasno definisanim opisom posla. Kada su sve uloge i odgovornosti jasne svakom članu, lakše im je da mapiraju svoj posao i zadatke i upravljaju očekivanjima u vezi sa rezultatima rada.

3. Obučite vođe i članove kako da se nose sa burnout-om

Važno je da svaki član organizacije zna kako da se nosi sa stresom i spreči burnout. Kompanije bi trebalo da održavaju seminare obuke za sve zaposlene i menadžere o tome kako da identifikuju znake i simptome stresa na radnom mestu i šta da rade.

4. Prepoznajte naporan rad

Omogućavanje da se zaposleni i menadžeri osećaju cenjenima i dobro plaćenim pruža im motivaciju da nastave da rade sa organizacijom. Obezbeđivanje konkurentne plate i mogućnosti za rast je odličan motivator. Međutim, nije dovoljno poboljšati radno okruženje. Redovne pohvale u imejlovima, grupnim razgovorima, sastancima ili čak čestim porukama zahvalnosti zaposlenima koji su dobro obavili posao mogu uveliko sprečiti burnout.

5. Investirajte u inicijative za ravnotežu između posla i privatnog života

Kompanije treba da podstiču zaposlene da imaju odgovarajuću ravnotežu između posla i privatnog života. Postavljanje inicijativa koje promovišu zdrave granice između posla i ličnog života može pomoći zaposlenima da se brinu o sebi i minimiziraju rizik od sagorevanja. Team building, popust na članstvo u teretani i pružanje više beneficija su sjajni načini za promovisanje ravnoteže između posla i privatnog života, ali je najbolje pitati zaposlene koje inicijative bi im mogle najbolje pomoći.

Biti u stanju da identifikujete znake sagorevanja kod sebe i svojih kolega je od vitalnog značaja. Čak i ako je teško kontrolisati stresore na radnom mestu, postoje načini da se minimizira i spreči ozbiljno sagorevanje na poslu. A ako vi ili vaš saradnik doživljavate sagorevanje, obavezno se obratite nekome. Čak i ako se čini veoma izolovanim, izgaranje na poslu je uobičajeno i sigurno ćete pronaći kolegu koji razume.

Izvor: www.hcamag.com

Prijavite se da besplatno dobijate na mejl jednom mesečno najbolje primere iz svetske prakse i najnovije inovacije i vesti iz Employer Branding sveta!

Comments are closed.